Материјали и литература
Званична литература и припремни материјали за пријемни испит на студијском програму Физика.
Основна литература
За припрему пријемног испита из физике користе се гимназијски уџбеници (природно-математички смјер) из све четири године, у актуелним издањима Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.
- Физика за први разред гимназије — основе кинематике, динамике и статике, гравитација
- Физика за други разред гимназије — хидромеханика, термодинамика, осцилације и таласи
- Физика за трећи разред гимназије — електростатика, електромагнетизам, једносмјерна и наизмјенична струја
- Физика за четврти разред гимназије — оптика, атомска и нуклеарна физика, основе теорије релативности
Тестови са претходних пријемних испита (2015–2020) су основа овог сајта и најбољи су начин припреме.
Збирке задатака за припрему
За додатну припрему препоручујемо:
- Збирке решених задатака из физике за гимназију — било које из ужег регионалног издања (нпр. Крушчић, Суђић и други аутори)
- Збирке за припрему пријемног испита из физике — издавачи у Србији (Круг, Завод за уџбенике)
- Тестови са прошлих пријемних испита са других универзитета (Београд, Нови Сад, Ниш)
Тематске области
Питања са пријемног покривају следеће области:
- Механика (кинематика и динамика) — брзина, убрзање, сила, Њутнови закони, гравитација, рад и енергија, импулс
- Механика флуида — притисак, Паскалов закон, Архимедова сила, Бернулијева једначина
- Термодинамика — температура, топлота, закони идеалног гаса, изопроцеси, калориметрија
- Осцилације и таласи — хармонијско осциловање, механички и звучни таласи, фреквенција, таласна дужина
- Електростатика — наелектрисање, Кулонов закон, електрично поље, потенцијал, капацитет
- Електрична струја — Омов закон, везивање отпорника, снага, Кирхофови закони
- Магнетизам — магнетно поље, Амперова сила, електромагнетна индукција
- Оптика — рефлексија, преламање, сочива, огледала, дисперзија, оптички инструменти
- Атомска физика — модел атома, фотоелектрични ефекат, енергијски нивои
- Нуклеарна физика — језгро, радиоактивност, α/β/γ зрачење, изотопи, нуклеарне реакције
- Специјална теорија релативности — постулати Ајнштајна, брзина свјетлости
Практичне информације
Све што треба да знаш о пријемном испиту и упису.
Контакт студијског програма
Адреса
Природно-математички факултет
Младена Стојановића 2
78000 Бања Лука
Руководилац СП Физика
проф. др Сњежана Дупљанин
Радно вријеме
Понедјељак — петак, 08:00—16:00
Како изгледа пријемни
Пријемни испит из физике се састоји од 25 задатака са вишеструким избором (a/б/в/г или A/B/C/D). Задаци покривају све главне области физике — механику, термодинамику, електромагнетизам, оптику и атомску/нуклеарну физику.
Испит траје око 2 сата. Дозвољена су помагала: хемијска оловка, линеар и калкулатор (за разлику од неких других пријемних испита!). Бодовање и услови уписа се одређују према важећем Конкурсу Универзитета у Бањој Луци за дату академску годину.
Шта понијети на испит
- Личну карту или пасош (документ са фотографијом)
- Двије хемијске оловке плаве боје
- Калкулатор (научни) — за физику је дозвољен
- Линеар
- Пријаву о полагању коју добијеш приликом предаје докумената
- Тишину, мирноћу и оловку за резерву
Напомена: коришћење мобилних телефона, књига и сличних помагала није дозвољено. За пријемни из физике су дозвољени: хемијска оловка, линеар и калкулатор. Кандидат који буде ухваћен у преписивању бива дисквалификован.
Термини за упис 2025/26
Према подацима са Универзитета у Бањој Луци за претходну годину:
Први уписни рок
Јун — конкурс крајем маја
Други уписни рок
Конкурс ~13. август
Пријава докумената 25–29. август
Пријемни ~1. септембар
Упис 8–12. септембар
За тачне термине текуће године, обавезно провјери на званичном сајту: fizika.pmf.unibl.org или pmf.unibl.org.
Бесплатна припремна настава
ПМФ Бања Лука сваке године организује бесплатну припремну наставу за будуће кандидате, која се обично одржава у току јуна на самом факултету. За детаље и пријаву, контактирај студијски програм имејлом или провјери на званичном сајту.
Студијски програм
Шта те чека на студијском програму Физика — шта ћеш изучавати и какво звање стичеш.
240 ECTS · 4 године
Физика
Студирање физике на ПМФ Бања Лука омогућава стицање дубоких теоријских и практичних знања из свих грана физике. Током четири године изучаваш класичну механику, термодинамику, електромагнетизам, таласе, оптику, теорију релативности, квантну и нуклеарну физику. Поред тога, развијаш математичке вјештине, лабораторијске технике и критичко научно мишљење.
Звање: Дипломирани физичар (240 ЕСПБ). Запослење: научни институти, истраживачке лабораторије, високошколске установе, индустрија (енергетика, оптика, микроелектроника), медицинска физика (радиотерапија, медицинска дијагностика), метеорологија, информатички сектор.
Зашто физика?
- Разумевање основа свијета — физика је фундаментална наука која објашњава како функционише цио универзум
- Развој логичког и аналитичког мишљења — вјештина која је тражена у многим областима, од ИТ-а до финансија
- Могућност истраживачког рада — од ЦЕРН-а до локалних лабораторија, физичари су увек потребни
- Математика као језик — физика ти даје могућност да примјениш математику у рјешавању стварних проблема
- Интердисциплинарност — физика се повезује са хемијом, биологијом, геологијом, рачунарством и медицином
Главни предмети током студија
- 1. година: Основе опште физике, математичка анализа, линеарна алгебра, практикуми
- 2. година: Механика, термодинамика, електромагнетизам, таласи и оптика, програмирање за физичаре
- 3. година: Квантна механика, атомска физика, физика чврстог стања, нуклеарна физика
- 4. година: Теоријска физика, статистичка физика, изборни предмети (астрофизика, биофизика, медицинска физика...), дипломски рад
Мастер студије (други циклус)
Након завршетка основних студија, можеш наставити на мастер студијама на ПМФ-у:
- Физика — теоријска и експериментална физика, уско специјализовани смјерови
Поред тога, могуће је уписати сродне смјерове на другим универзитетима — медицинска физика, биофизика, астрофизика, примењена физика. Дипломирани физичари ПМФ-а настављају образовање у Србији, Хрватској, Словенији, Њемачкој, Швајцарској и другим земљама.
Формуле и дијаграми
Најважније формуле и дијаграми за припрему пријемног испита — кинематика, динамика, термодинамика, електромагнетизам и оптика.
Кинематика
Равномерно кретање
s = v · t
s — пут (m), v — брзина (m/s), t — вријеме (s)
Равномјерно убрзано
v = v₀ + a · t
s = v₀·t + ½ a·t²
a — убрзање (m/s²)
Слободан пад
v = g · t, h = ½ g·t²
v = √(2·g·h)
g ≈ 9,81 m/s² (или 10 за апрокс.)
Динамика и енергија
Други Њутнов закон
F = m · a
F — сила (N), m — маса (kg), a — убрзање
Тежина
G = m · g
Тежина није исто што и маса!
Рад и снага
A = F · s | P = A/t
A — рад (J), P — снага (W)
Кинетичка и потенцијална
Eₖ = ½ m·v²
Eₚ = m·g·h
Укупна: E = Eₖ + Eₚ = const
Гравитација (Њутн)
F = G · m₁·m₂ / r²
G = 6,67·10⁻¹¹ N·m²/kg²
Импулс
p = m · v
Јединица: kg·m/s
Механика флуида
Хидростатски притисак
p = ρ · g · h
ρ — густина (kg/m³), h — дубина
Архимедова сила
F_п = ρ · V · g
тежина истиснуте течности
Притисак
p = F / S
Јединица: Pa = N/m²
Термодинамика
Закон идеалног гаса
p · V = n · R · T
R = 8,314 J/(mol·K)
Изопроцеси
Изотерм: p·V = const
Изобар: V/T = const
Изохор: p/T = const
Адијабат: Q = 0
Количина топлоте
Q = m · c · ΔT
c — специф. топл. (J/(kg·K))
Мјешање тијела
m₁c₁(T−T₁) = m₂c₂(T₂−T)
Топлотна равнотежа
Електромагнетизам
Кулонов закон
F = k · q₁·q₂ / r²
k = 9·10⁹ N·m²/C²
Омов закон
U = I · R
U (V), I (A), R (Ω)
Снага и количина електр.
P = U · I
Q = I · t
Везивање отпорника
Редно: R = R₁ + R₂ + ...
Паралелно: 1/R = 1/R₁ + 1/R₂ + ...
Амперова сила
F = B · I · L
B — индукција (T)
Наелектрисање електрона
e = 1,6·10⁻¹⁹ C
Елементарно наелектрисање
Оптика и таласи
Брзина таласа
v = λ · f
λ — таласна дужина, f — фреквенција
Оптичка моћ сочива
Φ = 1/f
f у m, Φ у диоптријама (m⁻¹)
Закон одбијања
упадни угао = одбијени угао
Мере се од нормале на површину
Снелов закон преламања
n₁·sin α = n₂·sin β
n — индекс преламања
Брзина свјетлости
c = 3·10⁸ m/s
иста за све посматраче
Фотон (Планк)
E = h · f
h = 6,63·10⁻³⁴ J·s
Важне константе
- g (гравитационо убрзање на Земљи): 9,81 m/s² (обично 10 за апроксимацију)
- G (универзална гравитациона): 6,67·10⁻¹¹ N·m²/kg²
- k (Кулонова): 9·10⁹ N·m²/C²
- e (наелектрисање електрона): 1,6·10⁻¹⁹ C
- mₑ (маса електрона): 9,11·10⁻³¹ kg
- m_p (маса протона): 1,67·10⁻²⁷ kg
- c (брзина свјетлости): 3·10⁸ m/s
- h (Планкова): 6,63·10⁻³⁴ J·s
- R (универзална гасна): 8,314 J/(mol·K)
- N_A (Авогадров број): 6,02·10²³ mol⁻¹
- k_B (Болцманова): 1,38·10⁻²³ J/K
Корисни линкови
Збирка најкориснијих сајтова, видео-лекција и онлајн ресурса за припрему.
Званични сајтови ПМФ-а
Видео-лекције (YouTube)
Интерактивне симулације
Квизови и тестови за вјежбу
Калкулатори и алати
Енциклопедије и референце
Појмовник
Кратке дефиниције важних физичких термина по областима.
Механика
- Брзина (v) — векторска величина, количник помака и времена. Јединица: m/s.
- Убрзање (a) — промена брзине у јединици времена. Јединица: m/s².
- Сила (F) — узрок промјене кретања или облика тијела. Векторска. Јединица: N (њутн).
- Маса (m) — мјера инерције тијела. Скалар. Јединица: kg.
- Тежина (G) — сила којом Земља привлачи тијело (G = mg). Није исто што и маса!
- Импулс (p) — производ масе и брзине (p = mv). Векторски. Јединица: kg·m/s.
- Рад (A) — производ силе и пута у правцу силе (A = F·s). Скалар. Јединица: J (џул).
- Снага (P) — рад извршен у јединици времена (P = A/t). Јединица: W (ват).
- Инерција — својство тијела да задржи стање мировања или равномерног кретања (Први Њутнов закон).
- Инерцијални систем — референтни систем у коме важе Њутнови закони.
- Тренутна брзина — брзина у датом тренутку, изводом пута по времену.
- Средња брзина — укупан пут подељен укупним временом.
Енергија и гравитација
- Кинетичка енергија (Eₖ) — енергија кретања, Eₖ = ½mv². Јединица: J.
- Потенцијална енергија (Eₚ) — енергија положаја у пољу сила (гравитациона Eₚ = mgh).
- Закон очувања енергије — укупна механичка енергија (Eₖ + Eₚ) се очувава у консервативним системима.
- Универзални закон гравитације — F = G·m₁·m₂/r². Свака два тијела се привлаче.
- Гравитациона константа — G = 6,67·10⁻¹¹ N·m²/kg².
- Космичка брзина (прва) — минимална брзина за кружну орбиту око Земље (7,9 km/s).
- Космичка брзина (друга) — брзина бијега из Земљиног гравитационог поља (11,2 km/s).
Механика флуида
- Флуид — заједнички назив за течности и гасове.
- Густина (ρ) — маса по јединици запремине (ρ = m/V). Јединица: kg/m³.
- Притисак (p) — сила подељена површином (p = F/S). Јединица: Pa = N/m².
- Хидростатски притисак — притисак стуба течности у мирију (p = ρgh).
- Паскалов закон — спољашњи притисак се кроз затворене флуиде преноси подједнако у свим смјеровима.
- Архимедов закон — на тијело уроњено у флуид дјелује сила потиска једнака тежини истиснутог флуида.
- Пливање, потапање, лебдење — зависи од односа густине тијела и флуида.
Термодинамика
- Температура (T) — мјера средње кинетичке енергије молекула. Јединице: K, °C.
- Топлота (Q) — енергија која прелази са тијела на тијело због разлике температуре. Јединица: J.
- Специфична топлота (c) — количина топлоте потребна за загријавање 1 kg за 1 K.
- Калоријска једначина — Q = m·c·ΔT.
- Латентна топлота — топлота за фазну промјену (топљење, испаравање) без промјене T.
- Идеалан гас — модел гаса без интеракција између молекула. pV = nRT.
- Изотерма — процес на сталној температури (pV = const).
- Изобара — процес на сталном притиску (V/T = const).
- Изохора — процес при сталној запремини (p/T = const).
- Адијабата — процес без размјене топлоте са околином (Q = 0).
- Први закон термодинамике — ΔU = Q − A (промјена унутрашње енергије = добијена топлота − извршен рад).
- Ентропија (S) — мјера нереда система.
Таласи и звук
- Талас — пренос поремећаја (и енергије) кроз средину без премјештаја самих честица.
- Таласна дужина (λ) — растојање између двије сусједне истоветне тачке таласа.
- Фреквенција (f) — број осциловања у секунди. Јединица: Hz.
- Амплитуда — максимално одступање честица од равнотежног положаја.
- Период (T) — вријеме једне осцилације. T = 1/f.
- Трансверзални талас — осциловање нормално на правац ширења (нпр. свјетлост).
- Лонгитудинални талас — осциловање паралелно са правцем ширења (нпр. звук у ваздуху).
- Брзина таласа — v = λ·f.
- Интерференција — преклапање таласа (конструктивна или деструктивна).
- Допплеров ефекат — промјена фреквенције због релативног кретања извора и посматрача.
Електростатика и струја
- Наелектрисање (q) — фундаментално својство честица. Јединица: C (кулон).
- Кулонов закон — F = k·q₁·q₂/r². Сила између тачкастих наелектрисања.
- Електрично поље (E) — E = F/q. Јединица: N/C или V/m.
- Електрични потенцијал (V) — потенцијална енергија по јединици наелектрисања. Јединица: V (волт).
- Напон (U) — разлика потенцијала између двије тачке.
- Капацитет (C) — C = Q/U. Јединица: F (фарад).
- Електрична струја (I) — количник наелектрисања и времена (I = Q/t). Јединица: A.
- Омов закон — U = I·R. Линеарна зависност напона и струје кроз отпорник.
- Електрични отпор (R) — Јединица: Ω (ом). Зависи од материјала, дужине и попречног пресјека.
- Кирхофови закони — закони очувања наелектрисања и енергије у колима.
- Снага — P = U·I = I²·R = U²/R.
Магнетизам и индукција
- Магнетно поље (B) — описује силу на покретна наелектрисања. Јединица: T (тесла).
- Магнетни флукс (Φ) — производ индукције и површине (Φ = B·S·cos θ). Јединица: Wb (вебер).
- Амперова сила — F = B·I·L, сила на проводник са струјом у магнетном пољу.
- Лоренцова сила — F = q·v·B, сила на наелектрисање у магнетном пољу.
- Електромагнетна индукција — појава ЕМС у проводнику због промјене магнетног флукса (Фарадеј).
- Ленцов закон — индукована струја се супротставља промјени флукса.
Оптика
- Рефлексија — одбијање свјетлости од површине. Упадни угао = одбијени угао.
- Рефракција (преламање) — промјена правца свјетлости при прелазу између средина.
- Индекс преламања (n) — n = c/v. Веће n значи спорије кретање свјетлости у тој средини.
- Снелов закон — n₁·sin α = n₂·sin β.
- Тотална рефлексија — при углу већем од граничног, сва свјетлост се одбија.
- Сочиво — конвергентно (сабирно, позитивно) или дивергентно (расипно, негативно).
- Жижна даљина (f) — растојање од сочива до жиже (фокуса).
- Оптичка моћ (Φ) — Φ = 1/f у диоптријама (м⁻¹).
- Дисперзија — разлагање бијеле свјетлости на спектар кроз призму.
- Интерференција свјетлости — показује таласну природу свјетлости (Јангов експеримент).
Атомска и нуклеарна физика
- Атом — најмања јединица хемијског елемента.
- Језгро (нуклеус) — централни дио атома, састоји се од протона и неутрона.
- Нуклеон — заједнички назив за протон и неутрон.
- Протон — позитивно наелектрисан нуклеон (+e).
- Неутрон — нуклеон без наелектрисања.
- Електрон — негативно наелектрисана честица у омотачу атома (−e).
- Атомски (редни) број Z — број протона у језгру. Одређује елемент.
- Масени број A — укупан број нуклеона (A = Z + N).
- Изотопи — атоми истог елемента са различитим бројем неутрона (исти Z, различит A).
- Радиоактивност — спонтано распадање нестабилних језгара уз емисију зрачења.
- Алфа зрачење (α) — језгра хелијума (²He⁴) великих брзина.
- Бета зрачење (β) — брзи електрони (β⁻) или позитрони (β⁺).
- Гама зрачење (γ) — високоенергетско електромагнетно зрачење.
- Период полураспада — вријеме за распадање половине радиоактивних језгара.
- Фотон — честица електромагнетног зрачења, енергија E = h·f.
- Фотоелектрични ефекат — емисија електрона из метала при осветљавању (Ајнштајн).
- Нуклеарна фисија — цијепање тешког језгра на два лакша.
- Нуклеарна фузија — спајање лаких језгара у теже (извор енергије Сунца).
Теорија релативности
- Специјална теорија релативности — Ајнштајн 1905. Закони физике су исти у свим инерцијалним системима.
- Постулат о брзини свјетлости — c је иста за све посматраче, без обзира на кретање.
- Временска дилатација — вријеме у покретном систему тече спорије за спољашњег посматрача.
- Контракција дужина — дужина у покретном систему се смањује.
- Еквиваленција масе и енергије — E = mc². Најпознатија физичка једначина.
- Општа теорија релативности — Ајнштајн 1915. Гравитација као закривљеност простор-времена.
Занимљивости
Свјетски физички рекорди, занимљиве чињенице о физици око нас, и знаменити физичари који су обликовали науку.
Физички свјетски рекорди
- Најбржа позната ствар у свемиру: свјетлост (c = 299 792 458 m/s). Ништа не може брже.
- Најхладнија забиљежена температура: 38 пикокелвина (~0 K), у лабораторији МИТ-а 2021.
- Најтоплија забиљежена температура: преко 5,5 трилиона °C, у ЦЕРН-у (Large Hadron Collider).
- Најгуша супстанца: неутронска звезда — један кубик има милијарде тона масе.
- Најјачи природни магнет: магнетари (врста неутронских звезда), поље ~10¹¹ тесла.
- Најмања измјерена дужина: Планкова дужина ~1,6·10⁻³⁵ m — ограничење савремене физике.
- Најкраће вријеме: Планкова секунда ~5,4·10⁻⁴⁴ s.
- Најстарија свјетлост: космичко микроталасно позадинско зрачење, старо ~13,8 милијарди година.
Физика у свакодневном животу
- Радијатори се не зову слулно „топлотна тијела" — они углавном загријавају кроз конвекцију, а не радијацију (упркос имену).
- Вода се шири кад се залеђује — због чега лед плива. Ово је физички важно — зато што се језера залеђују одозго, живот може да преживи испод.
- Плава боја неба — због Рајлијевог расипања, плава свјетлост се више расипа у атмосфери.
- Дуга — настаје рефлексијом, преламањем и дисперзијом свјетлости у капљицама кише. Увек је у облику лука са углом ~42°.
- Зашто авиони лете? — Бернулијев принцип: бржи ток ваздуха преко крила ствара нижи притисак изнад = подизна сила.
- Микроталасне пећнице — раде на фреквенцији 2,45 GHz која „тресе" молекуле воде, загревајући их трењем.
- GPS мора да рачуна за релативност — да није, навигација би грешила по 10 km дневно!
- Пламен свјеће — гори на око 1400 °C. На Земљи има облик сузе због конвекције, у свемиру је сферан!
- Звук у хелијуму — гласови звуче повишено јер звук путује брже кроз лакши гас (972 m/s vs 340 m/s у ваздуху).
Знаменити физичари
- Исак Њутн (1643—1727) — отац класичне механике. Три закона кретања, закон гравитације, основе инфинитезималног рачуна, оптика.
- Алберт Ајнштајн (1879—1955) — специјална и општа теорија релативности, E = mc², објашњење фотоелектричног ефекта (Нобелова награда 1921).
- Марија Кири (1867—1934) — двострука Нобеловка (физика 1903, хемија 1911). Открила полонијум и радијум.
- Никола Тесла (1856—1943) — српски и амерички изумитељ. Наизменична струја, индукциони мотор, Теслин калем. Један од највећих изумитеља у историји.
- Михајло Пупин (1854—1935) — српско-амерички физичар. Пупинови калеми, рендген-флуороскопија. Нобелова награда није добијена, али је имао 34 патента.
- Нилс Бор (1885—1962) — модел атома, принцип комплементарности. Нобелова награда 1922.
- Вернер Хајзенберг (1901—1976) — принцип неодређености, темељ квантне механике. Нобел 1932.
- Ервин Шредингер (1887—1961) — Шредингерова једначина квантне механике. Нобел 1933.
- Ричард Фајнман (1918—1988) — Фајнманови дијаграми, квантна електродинамика. Нобел 1965. Познат и по изузетним предавањима.
- Стивен Хокинг (1942—2018) — теоријска космологија, црне рупе, Хокингово зрачење.
Српски и балкански научници
- Никола Тесла — „чаробњак електрике". Систем наизменичне струје који данас користимо, 300 патената. Рођен у Смиљану (Лика).
- Михајло Пупин — Пупинови калеми који су револуционисали телефонију, аутор 34 патента. Рођен у Идвору (Банат).
- Милутин Миланковић (1879—1958) — Миланковићеви циклуси (климатске промјене зависне од астрономских параметара Земље). Рођен у Даљу (Хрватска).
- Јосиф Панчић — иако ботаничар, познат по научном наслеђу у српској науци.
- Ругер Бошковић (1711—1787) — дубровачки научник, астроном и физичар. Теорија атома и динамичка теорија материје. Претходник модерне атомске теорије.
Квантна физика — мало чудна
- Електрон може бити на два мјеста истовремено док га нико не посматра. Ово се зове суперпозиција.
- Мачка у Шредингеровом мисаоном експерименту је „и жива и мртва" док не отвориш кутију. Ово илуструје проблем мјерења у квантној физици.
- Квантно запетљавање — двије честице могу бити „запетљане" тако да мјерење једне тренутно утиче на другу, без обзира на растојање. Ајнштајн је то називао „сабласно дјеловање на даљину".
- Тунеловање — честица може „проћи кроз" баријеру коју класично не би могла прећи. На овом принципу раде туннел диоде и скенирајући тунел-микроскопи.
- Принцип неодређености — немогуће је истовремено прецизно знати и положај и брзину честице (Хајзенберг).
Релативност — право чудо
- Ако би се кретао брзином свјетлости, вријеме би за тебе стало.
- Што се брже крећеш, дужина у правцу кретања се смањује. На 99% брзине свјетлости, метар би био дуг само 14 cm!
- Масивна тијела закривљавају простор-вријеме. Земља не „привлачи" Мјесец — већ се Мјесец креће по закривљеном простору.
- Црне рупе имају толико јаку гравитацију да чак ни свјетлост не може побјећи.
- E = mc² значи да у 1 грам масе постоји енергија једнака 25 милиона kWh — довољна за напајање града мјесецима.
Скале у свемиру
- Атом: ~10⁻¹⁰ m
- Језгро атома: ~10⁻¹⁵ m (100 000 пута мање од атома!)
- Вирус: ~10⁻⁷ m
- Ћелија: ~10⁻⁵ m
- Човјек: ~1 m
- Земља: ~10⁷ m (12 742 km пречник)
- Сунце: ~10⁹ m
- Сунчев систем: ~10¹³ m
- Млијечни пут: ~10²¹ m
- Видљиви свемир: ~10²⁶ m (93 милијарде свјетлосних година)
Цитати који инспиришу
- „Ништа у животу није страшно, само треба разумјети." — Марија Кири
- „Најнеразумљивија ствар о свемиру је да је разумљив." — Алберт Ајнштајн
- „Ако мислиш да разумеш квантну механику, онда је не разумијеш." — Ричард Фајнман
- „Садашњост је мајка будућности." — Никола Тесла
- „Физика је лик најпростији и најлепши." — Стивен Хокинг